Vitraji u crkvi sv.Antuna

Kada se digla oluja na Genezaretskom jezeru, preplašeni apostoli bude Krista koji je zaspao u lađici. On utiša oluju i more. Najednom nasta žestoka oluja, na lađu navale valovi te su je već gotovo napunili. A On na krmi spavaše na uzglavku. Probude ga i kažu mu: Učitelju! Zar ne mariš što ginemo? On se probudi, zaprijeti vjetru i reče moru: Utihni! Umukni! I smiri se vjetar i nasta velika utiha. Tada im reče: Što ste bojažljivi? Kako nemate vjere?

U ono vrijeme: Isus se pun Duha Svetoga vratio s Jordana i Duh ga četrdeset dana vodio pustinjom, gdje ga iskušavaše đavao. Tih dana nije ništa jeo, te kad oni istekoše, ogladnje. I đavo mu reče: Ako si Sin Božiji, reci ovom kamenu da postane kruhom. Isus mu odgovori: Pisano je: Ne živi čovjek samo o kruhu. I povede ga đavao na visoko, pokaza mu odjednom sva kraljevstva zemlje i reče mu: Tebi ću dati svu ovu vlast i slavu njihovu, jer meni je dana, i kome hoću, dajem je. Ako se, dakle, pokloniš preda mnom, sve je tvoje. Isus mu odgovori: Pisano je: Klanjaj se Gospodu, Bogu svome i njemu jedinome služi!(…)

(…) Učenici odoše i učiniše kako im naredi Isus. Dovedoše magaricu i magare, te staviše na njih haljine, a Isus uzjaha gore. Silan svijet prostrije svoje haljine putem, a drugi rezahu grane sa stabala i sterahu ih putem. Mnoštvo pak pred njim i za njim klicaše: Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u Ime Gospodnje! Hosana u visinama!(…)

(…)Uto se približe selu kamo iđahu, a on kao da htjede dalje. No oni navaljivahu: Ostani s nama, jer zamalo će večer, i dan je na izmaku! I uniđe da ostane s njima. Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, blagoslovi Boga, pa razlomi te im davaše. Uto im se otvoriše oči, te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. (…)

Kod Isusova križa stajahu njegove majke, Marija Kleofina i Marija iz Magdale. Kad Isus opazi majku i blizu nje učenika kojega je osobiti ljubio, reče majci svojoj: Ženo, evo ti sina! Zatim reče učeniku: Evo ti majke!